,,Jedino što me je razlikovalo od miliona drugih pekara bez prebijene pare bila je želja.
Aleks Spanos (Alexander Gus Spanos) rođen 28. septembra 1923.godine u Stoktonu, Kalifornija, je američki milijarder grčkog porekla. Osnivač je A.G. Spanos kompanije i poseduje San Dijego čardžers.
Ukoliko mislite da je imao sreće, bogatu porodicu ili jake veze koje su mu donele bogatstvo pročitajte nastavak priče.
ALEKS SPANOS (Alex Spanos)
„Jedino što me je razlikovalo od miliona drugih pekara bez prebijene pare bila je želja.“
Aleks Spanos (Alexander Gus Spanos) rođen 28. septembra 1923.godine u Stoktonu, Kalifornija, je američki milijarder grčkog porekla. Osnivač je A.G. Spanos kompanije i poseduje San Dijego čardžers.
Ukoliko mislite da je imao sreće, bogatu porodicu ili jake veze koje su mu donele bogatstvo pročitajte nastavak priče…
Aleks Spanos je imao bliski susret sa sudbinom i odbio je da poklekne . Ključni momentat se dogodio 1951. godine. Bilo mu je potrebno dvestadeset dolara kako bi platio dolazak na svet svog drugog deteta. U to vreme je radio za svog oca u porodičnoj pekari, petnaest sati dnevno za platu od četrdeset dolara nedeljno.
Posle mesec dana uvežbavanja konačno je skupio hrabrosti da zatraži povišicu. Njegov otac, strogi grčki doseljenik eruptivne naravi, odbio je da raspravlja o tome. Tako da je Aleks učinio nezamislivo – napustio je porodični posao.
„Stavio sam opkladu na sto i uložio jedino što sam imao – kladio sam se u svoj život da ću uspeti“, kasnije je napisao u svojoj knjizi Deliti bogatstvo. Spanos nije znao čime bi se bavio. Bio je dvadesetsedmogodišnji nezaposleni, nesvršeni student koji će uskoro postati otac drugog deteta, bez novca, veza i dobrih prilika pred sobom.
Ali je u sebi znao da ima važan cilj u životu. Kao što je sam rekao : „Stajao sam na granici izmedju prosečnosti i uspeha, a samo su tanka, drvena vrata odvajala ta dva.
Prosečnost je vladala onom stranom na kojoj sam se ja nalazio : u podrumu male pekare moga oca, grčkog emigranta, gde sam radio kraj peći za četrdeset dolara nedeljno, petnaest sati dnevno, sedam dana u nedelji.
To je bio svet u kome sam bio siguran, zaštićen i polako sam umirao. S druge strane vrata, gde ću na kraju pronaći uspeh, nije me čekala topla dobrodošlica. Bilo je to mračno, nesigurno, zabranjeno mesto, koje se dekintiranom, dvadesetsedmogodišnjem pekaru sa ženom i detetom i drugim detetom na putu, činilo mnogo strašnije od mogućnosti da ostane prikovan za podrum u kome je bio. “Nisam imao garancija da će me odlazak iz te pekare odvesti nekuda. Ali sam brzo otkrio da me je odluka na taj ključni korak dovela u svet u kome je uspeh uz naporan rad bio, u najmanju ruku, moguć. Jedno je bilo sigurno – da sam ostao u tom podrumu osudio bih sebe i porodicu na jedan potpuno običan život. Radi, bori se, penzioniši , umri. Samo još jedan tip sahranjen ispod epitafa punog izgovora.“
Prvo je Spanos zamolio prijatelja da mu bude žirant u banci za pozajmicu od dvesta dolara. Potom je razmotrio načine na koje bi mogao da izdržava svoju porodicu koja se širila. Započeo je sa pružanjem usluga raznošenja hrane, noseći sendviče meksičkim radnicima koji su radili ne poljima u blizini njegovog rodnog grada Stoktona, Kalifornija.
To ga je dovelo do ideje o obezbedjivanju smeštaja za radnike. U periodu od nekoliko meseci nahranio je i smestio više od 1.500 bračerosa (meksički emigranti koji rade na poljima) i zaradio više nego za dvadeset godina rada u pekari. U stvari, išlo mu je toliko dobro da mu je njegov poreski savetnik preporučio da kupi neku nekretninu kako bi zaštitio deo svojih prihoda. To je uradio i nedugo potom gradio je stambene kuće.
„Ništa nisam znao o gradjevinarstvu, ali se nisam plašio da iskoristim priliku da naučim“, objašnjava Spanos. „ Posvetio sam se učenju o izgradnji stanova, od najjednostavnijih do najsloženijih detalja. Bio je to posao koji sam nameravao da usavršim onoliko brzo koliko je to bilo moguće za jednog čoveka.“
,,Sve se“, kaže on, ,,svodi na veru u sebe. To je snaga koja vam pruža moć da istrajete i isprobate nešto novo. Da nisam verovao u sebe nikada ne bih imao samopouzdanja da se upustim u građevinarstvo, gde sam i završio zaradivši čitavo bogatstvo.“
,,Vera u sebe – imati samopouzdanja reći: ’Probaću i naučiću’, umesto : ’Ne mogu’, je od suštinskog značaja za svaku uspešnu priču.“
Danas je, ovaj nekada siromašni, neobrazovani pekar, jedan od najbogatijih ljudi u SAD. Vlasnik je brojnih višemiloionskih projekata, uključujući i San Dijego čardžers i najveću građevinsku firmu za izgradnju stanova. Mada je njegov zapanjujući finansijski uspeh samo bleda senka njegovog značajnijeg dostignuća – došao je do cilja i postao odan porodični čovek, veran prijatelj i jedan od najdarežljivijih filantropa našeg vremena.
Knjiga “Postanite ono za šta ste predodređeni – Brajan Souza“
