Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku. Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prišao nešto bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja, saginje, nešto podiže i baca u vodu.
JEDNA PO JEDNA
Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku. Dok je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prišao nešto bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja, saginje, nešto podiže i baca u vodu.
Svaki čas je bacao nešto u okean. Kada je naš prijatelj prišao još bliže, video je da taj čovek podiže jednu po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih vraća u vodu.
Naš prijatelj se zbunio. Prišao je tom čoveku i obratio mu se: „Dobro veče, prijatelju. Pitao sam se šta to radite.“
„Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.“
„Shvatam“ – odgovorio je moj prijatelj – „ali na plaži leže hiljade morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da jednostavno ne možete ništa da učinite?“
Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je: „Učinio sam nešto bar za ovu.“
